Živimo u  vremenu poremećenih vrednosti, potcenjenog znanja, u okruženju koje ne mari za pojedinca. Porodice ne razgovaruju puno o emocijama svoje dece, odnos majke i ćerke, odnos očeva i sinova ako se očuvao godinama, onda je to odnos prisnosti kada su kupovine i odmori u pitanju. Sve ostalo su neki oblici pregovaranja.  Retke su situacije gde ćerka ili sin dođu kod roditelja i govore o svom prvom seksualnom iskustvu. A sa kim će razgovarati ako ne sa roditeljem? Može li ih iko iskrenije uputiti u taj svet za njih nepoznat i pun pitanja. U školi se ne govori o seksualnom obrazovanju, još uvek je to za naše reformatore tabu tema. Zamislite, čovek je odavno sleteo na Mesec, sve više govorimo o umetnoj inteligenciji, roboti zamenjuju lagano radnu snagu, a seks nam je tabu tema?! Jesmo malo poremećeni!

I šta mladima onda ostaje – časopisi, filmovi, vršnjački razgovori koji opet ne mogu puno da pomognu. Na kraju kada žele da ispune svoju želju ili želju svog partnera, često bude – snađi se kako znaš i umeš. A onda, nakon prvog seksualnog iskustva obično dolazi zbunjenost, šta i kako dalje. Ne bude to onako kako smo  zamišljali i nema blage veze sa filmovima koji su nas trebali podučiti. Ako smo knjiški potkovani, suočićemo se sa suhom teorijom u kojoj nema emocija.

Ovakve situacije mogu izazvati puno problema – neželjene trudnoće, ulazak u neželjeni i neplanirani brak, moguću traumu zbog bolnog odnosa, razočarenje zbog neuzvraćenih emocija…dugačak je spisak situacija o kojima se na početku ne razmišlja. A nažalost, sve više je mladih koji jako rano stupaju u intimne odnose, a o njima ama baš ništa ne znaju. 

Pronaći partnera/partnericu za život je vrlo ozbiljan projekat. Smejete se projektu…da, da…ozbiljan projekat. U 21.veku dragi moji, sve je neka vrsta projekta. Šta mi uopšte znamo šta želimo sa 24 godine? Znamo za spisak lepih želja – posao nakon završenog fakulteta, stan bez roditelja, dobru platu i reći ćete «želim nekoga pored sebe ko će me razumeti» . Sada dolazimo do prave stvari, kako pronaći tog nekoga/neku ko će da nas razume? Prvo, šta treba da se razume – način razmišljanja, želje, život koji vodimo? Prihvatanje naših navika, a koliko puta smo čuli od majke da je rekla «kako si teška/težak»?! Zar nekome treba naša težina? Pa onda idu ambicije, pa prijatelji, i na kraju dođu roditelji, oni isti koji nas zasigurno najviše vole, koji su nam  nametnuli neke stavove, oblikovali naše misli, tako puno uticali na nas, a pri tome, osnovnim stvarima nas nisu naučili. Pun kufer  snova, navika, stavova ima i druga strana…i kako to sve uskladiti?

Ljubav je polazna osnova, ali ako se ne izgradi poverenje, poštovanje i tolerancija, od zajedničkog života nema ništa. Nije lako, odricanja su najveća iskušenja jedne veze, jednog odnosa. Nagomilano nezadovoljstvo ubija ljubav, ona je krhka, baš kao najfiniji kristal.

I još nešto za kraj ću vam reći – kada ulazite u brak, nemate vi samo kraj sebe onoga koga želite, u paketu dobijete i roditelje. Shvatite vrlo brzo da roditelji govore iz nas što se mnogima baš i ne dopada, ta bajka o kojoj sanjamo, obično ne bude bajka. Sve što ispadne je nekako dobro osim bojnog polja 🙂

Budite pametni, sutra ostvarite pravi odnos sa svojom decom i ne ponavljajte greške svojih roditelja. Trudite se, zaslužujete i vi i oni najlepše od života.