Zašto je bilo važno šta će drugi reći?

Zašto si se okretala i tražila potvrdu da si vredna pažnje i ljubavi?

Zašto si nam uskraćivala razumevanje zarad  sveta koji je nebitan u našim životima?

Zašto ?

Rigidno vaspitanja,

odrastanje uz „hladnu“ majku koja je živela za Partiju,

nesnalaženje u novoj sredini

i opet potreba za dopadanjem.

Zašto, kada je sve moglo biti drugačije?

Činila si za druge ono što oni za sebe ne bi činili.

Niko nije imao topliji i dublji pogled od Tebe.

Niko nije imao toplije srce od Tvog.

Niko nije bio plemenitiji od Tebe.

Niko nije bio požrtvovan kao Ti.

Niko nije bio srdačan kao Ti.

Niko tako malo nije voleo sebe , a da je tako puno voleo ljude oko sebe.

Istina, niko nije grdio kao Ti,

i to zbog čega, opet zbog drugih.

Torte, sitni kolači, Tvoje čuvene orasnice,

poentlas, beli vez, tkanje,

Tvoji Chanel kostimi, niska bisera,  

sve to nosi Tvoje ime.

Stari Kraljevčani pamte svoju Tanju.

Sve ih je manje, istina,

ali ostali smo mi, Vaša deca,

a posle nas, ostaju naša deca,

a naša i njihova obaveza je da čuvamo ljude i priče od zaborava.

I tako u mislim sa Tobom,

upratih baku od 80.godina koja na koncertu “Frajli” stoji ispred bine i peva

„Meni trebaš ti da me voliš,

meni trebaš ti čežnjo duga,

meni trebaš ti da me voliš,

meni trebaš ti za ljubav“

A Ti lepa moja…

Baš mnogo boli.

Tvoje dete Ljubavi