Kraljevčanka po rođenju, Marijana Šećibović, danas dekan fakulteta u bosanskom Konjicu, užasnuta jezikom mržnje zbog drugačijih uverenja, zabrinuto piše o situaciji koja pokazuje zašto je na našim prostorima svaki obrazovan čovek – opasan

Marijana Šećibović (devojačko Semić) dekan je Visoke škole za turizam I menadžment u Konjicu. Već sedam godina živim u Federaciji Bosne i Hercegovine, udata je za muslimana Refika Šećibovića (osnivača i utemeljitelja VSTIM), obrazujem mlade Bošnjake, Hrvate i Srbe i druži se i sa Srbima, i sa Bošnjacima, i sa Hrvatima. Govori na tribinama, drži predavanja, bila je organizator dva velika međunarodna skupa posvećenih obrazovanju i svim izazovima sa kojima se ono na balkanskim prostoria suočava.

“Ne želimo da za probleme u obrazovanju u Srbiji, BiH, Makedoniji i Crnoj Gori bilo koga prozivamo, već da tragamo za odgovornošću, zato što obrazovanje predstavlja jezik pomirenja”, rekla je na prošlogodišnjem Regionalnom Bolonja forumu, koji je pod nazivom “Obrazovanje i politika – suprotstavljene strane na Balkanu”, Visoka škola na čijem je čelu  organizovala u Ulcinju.

Marijana je, optužena da radi protiv interesa Republike Srpske, napisala javno pismo na svom blogu, koje nije samo njena odbrana, već poruka svima koliko narod na ovim prostorima nije svestan da, kako je još Nikola Pašić govorio, “rata ne može nestati, jer će se ljudi uvek boriti, menjajući samo razloge i način borbe”, ali da je važnije raditi na pomirenju naroda. Marijana poručuje da u uzavreloj situaciji ništa nije važnije od toga, jer “oni koji nisu skloni pomirenju ruše mostove koje I sami moraju da pređu”. Ovo je njeno opominjuće pismo iz Konjica, gradića ušuškanog na obali Neretve:

Potpuno ssam svesna da živimo u turbulentnom vremenu, u vremenu gde je kriza na svim nivoima dovedena do usijanja, u vremenu kome se sa Evropskom unijom manipuliše i niko ne govori istinu, jer istinom bi se izgubila kupovina vremena, ne bojim se za reči koje izgovaram i koje stavim na papir. Ponosim se prijateljima na društvenim mrežama i sve jako cenim i poštujem, iako nismo svi niti istih verskih opredeljenja, niti istih političkih stanovišta. Volim Vas jer ste otvoreni i što želite da na svoj način učinite nešto dobro za društvo u kome živite.

Optužena sam da radim protiv interesa Republike Srpske i srpskih nacionalnih interesa, da sam islamistički provokator, da radim pod Kundehovom zastavom (ne znam kakva je to Kundehova zastava, a volela bih da znam), da radim na genocidu u Evropi.

Od toliko teških optužbi, krenuću od «Kundehove zastave», jer na svim pretraživačima nisam uspela da nađem priču o Kundehovoj zastavi, već samo nailazim na priču o Đuri Kundeku, tgrovcu , gradonačelniku Ivanić – Grada, dobrotvoru, koji je živeo od 1854 do 1901. godine. Na http://www.prijatelji-bastine.hr/znamenite-osobe-ivanica/duro-kundek, možete se i sami uveriti da se govori o čoveku koji je u svojoj oporuci ostavio 355.000 kruna, od toga je ostavio za medicinski fakultet 10.000 kruna, a svom rodnom gradu oko 200.000 kruna za općinske i školske potrebe. Sledeći na koga nailazim je g.Josip Kundek, hrvatski pjesnik i misionar, rođen 1809. Ivanić-Grad, a umro je u Indianopolisu (SAD), 1857. godine. Josip Kundek je studirao teologiju u Zagrebu, a za svećenika se zaredio 1833. godine (http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=34629). Istražujući došla sam i do podatka da prezime Kundek čine većinom Hrvati iz okoline Požege, a ima i nešto Srba. I tako istražujući, dođoh do podatka da prezime Kundek (uključujući Kundecha), prisutno je u 10 država na četiri kontinenta. Naučih i da je zastava Hercegovine od 1878 do 1918. bila crveno – žuta. Traganjem da sebi pojasnim zašto me optužuju, dolazim do novih spoznaja i upoznah na ovaj način divne ljude.

Zahvaljujem na optužbi da radim pod Kundehovom zastavom! Kako bih Vam pojasnila otkud uopše ta priča o «Kundehovoj zastavi», pogledajte moj cover na Fb i videćete da iza mojih leđa stoji «krst uokviren suncem» kako kaže Onaj koji optužuje i to je ta «Kundehova zastava», a zapravo je reč o zastavi Panevropske unije i nije «Kundeh» kako neznalica optužuje, već je reč o osnivaču Panevropske unije Richard (grof) Coudenhove – Kalergi. O Samoj Panevropskoj uniji vas upućijem da pročitate na http://www.paneuropa.ba/o-nama/. Sa ponosom ističem da sam član Paneuropske unije Bosne i Hercegovine.

Vratimo se optužbi da radim protiv interesa Republike Srpske i srpskih nacionalnih interesa; živim u Federaciji Bosne i Hercegovine i udata sam za muslimana, obrazujem mlade Bošnjake, Hrvate i Srbe i družim se sa Bošnjacima i Hrvatima. Govorim na tribinama, držim predavanja Bošnjacima, kako govori onaj koji optužuje.

Dragi prijatelji, ovakva optužba bi bila smešna da nije tužna, ispranih mozgova ima na sve strane. Ironija je da dok sedim u Konjicu (mali lep gradić na Neretvi, pod obroncima Prenja, odakle počinje Hercegovina) i sve od sebe dajem da obrazujem mlade ljude, ekstremni Bošnjaci žele Refika i mene da oteraju i da nam otmu fakultet. Slobodno mogu upotrebiti taj glagol «oteti» (def. i značenje – nasilno oduzeti, izvršiti otmicu), jer obrazovne vlasti sve čine kako bi Šećiboviće oterali. A zašto neko želi da nas otera? E… to je ključno pitanje. U HNK gde živimo nije populano postavljati standarde u obrazovanju, jer time otvarate neznanje i nerad prisutno na ostalim visokoškolskim institucijama. A ko smo to «mi« da uvodimo neka nova pravila i time narušavamo već uspostavljen sistem koji savršeno funkcioniše onima koji su ga postavili? Najbolji primer je za takvo isticanje poruka upućena Refiku u jednom razgovoru «Refik, ti si došao mojim Bosancima da pričaš i sa njima praviš inovacije». Ironija ne možete biti veća, da upravo instrukcije Bošnjacima daju ovi Srbi koji meni javno upućuju pretnje i optužbe.

Optužbu za genocid u Evropi ne razumem, pa je ne mogu ni komentarisati. Mogu se samo zahvaliti na uticaju koji mi je dat. Niko Vas ne može više podići od samog «neprijatelja», koji misli da ste Vi njegov neprijatelj, a vi i ne znate da imate neprijatelja.

Molim Vas, o kojim mi to sukobima između Srba i Bošnjaka govorimo? Ovo je najbolji primer da je reč o čistoj manipulaciji narodom koji je godinama osiromašio i materijalno i duhovno, narod koji više ne zna na koju bi se stranu okrenuo.

Čitava priča je potekla od moje javne podrške g. Milanu Stamatoviću na Facebook-u koji želi da se kandiduje za predsednika Srbije. Niko ovo ne može bolje objasniti od Đure Šušnjića «Zaista čovek nikada ne može da predvidi u kakve se sve društvene, ideološke i idejne kontekste i interesna polja može da uplete jedna ideja (informacija) i kako će se sve ona protumačiti iz perspektive tih sila. Reč je vaša, ali posledice vaše reči nisu samo vaše. I kada je reč izrečena u najboljoj nameri, često vam se posle izvesnog vremena vraća iskrivljena i ružna, baš kao kad u svet ispratite mlado i zdravo biće, a vrati vam se izborano i bolesno čeljade koga pri novom susretu ne prepoznajete». (Ribari ljudskih duša, Čigoja, Beograd, 2004., str.143.)

I za kraj…SRETNA SAM, JER SAM DRŽAVNI NEPRIJATELJ OVAKVIM SRBIMA!

Marijana Šećibović