Pročitah na jednom portalu da je malo poznato javnosti, naročito mlađim generacijama da je Jugoslavija imala modnu kreatorku poznatu širom svijeta, da smo imali našu „Koko Šanel“. Ne mogu verovati da se nije čulo za Mirjanu Marić? Modna kreatorka koja je obeležila 70.godine prošlog veka, oblačila je prvu damu Jugoslavije Jovanku Broz, belgijski kraljevski par, belgijsku princezu, njena kolekcija Tri M od kože dobijala je prestižne nagrade, njene kolekcije su bile u prodavnicima širom bivše Jugolavije, u svim većim gradovima, a  danas mnogi ni čuli za nju?! Kreatorka koja je dva puta dobila priznanje (1975. i 1976.) od čuvenog Pjera Kardena  i poziv da sa svojim modelima učestvuje u Francuskoj na modnim revijama. Ako nisu čuli za Mirjanu Marić, ne bih se iznenadila da nisu čuli ni za Pjera Kardena. Bože, gde su ti ljudi odrastali, u kakvim okruženjima, ili možda moda uopšte nije našla mesto u njihovoj naobrazbi? Onda i ne treba da nas čudi politička scena u Srbiji. Dok je kod Parižana moda utkana u identitet i deo je svakodnevnog života, kod nas je prostakluk, lopovluk i mučenje utkano u identitet i deo je naše svakodnevice. Divno je o modi rekao Pjer Karde „Moda menja život. Nije neophodna za život ali je važna. Moda je filozofija.“ Za razumevanje  ove filozofije ipak je potreban malo viši “level” no što je “level” prosečnog Balkanca napaljenog navijača, koji smrdi na znoj i pivo iz plastične flaše ili starlete kojoj je plastika ugrađena u grudi i zadnjicu, a usne kao napumpani balon. Nije mi namera da pišem o danas, dovoljno je samo poslušati Tošeta Proeskog i razmisliti o poruci:

„Nije nebo ovo što vam nude,

 nije Sunce od zlata i moći

 kad bi mogli prodali bi Boga

 njima niko ne može pomoći.“

Još i danas zamiriše duh prošlosti u kućama od reda baš kao i Tošetova trešnja. Odlazak svetske dive Mirjane Marić me je vratio divnim vremenima, beloj košulji koju sebično čuvam u ormaru kao uspomenu na predivno proved dan sa tatom u šopingu Beogradom. Da, da… najbolji šoping je uvek bio sa tatom. Nije bilo važno koliko to nešto košta, bio je važan kvalitet, a za kvalitet se ne pita cena.   A tata kao mnoge tate, uživao je u ispunjavanju želja svog „miška“.

Slavim sve one mame, tetke i bake koje su svoje ćerke i unuke učile stilu i modi. Stil je naš identitet, naša vizit karta, nastaje unutar nas, a moda, moda nastaje kao rezultat stilova.  Ona je tu da izgledamo lepo. Setimo se samo čuvene Odri Hepbern u filmu „Doručak kod Tifanija“. Crne naočare za sunce Ray Ban Wayfarer, šal koji pada iza vrata, bež baloner i neizostavna mala crna haljina u kombinaciji sa belim biserima i krupnim nakitom, svaki detalj je oličenje stila. Modom iskazujemo svoje želje, stilizujemo telo, zavodimo, modu koristimo za ono što nam svest govori.

Svaka sezona je imala svoju priču uz ozbiljne pripreme. Krajem avgusta su krojačice šile  kostime za jesen, a sredinom septembra njihovi modeli su se upotpunjavali  kolekcijama iz Centrotekstila i Jugoexporta sa potpisom Mirjane Marić. Kakav je to prestiž bio samo da znate, zlatna pločica na okovratniku sa potpisom Mirjane Marić ili kratko „MM“.

• 

Mame su oponašale svoje mame, a ćerke pak svoje mame,  svaka porodica je imala svoj stil. Dobar stil i klasici nikada ne izlaze iz mode, kako to Francuskinje govore „dobar stil je nasledan“. Moda se vraća.

U mom ormaru sačuvani su i nasleđeni  komadi Mirjane Marić.  Verujem da će nešto od toga jednoga dana i moja unuka poneti jer prave vrednosti nemaju rok trajanja.  

Ugledajmo se na Francuze bar po pitanju ljubavi i stila, kada im je najteže vode ljubav. Volite se, negujte svoj stil, pratite modu, važno je da se osećate lepo u svojoj koži. I ne zaboravite na one koji su obeležili jednu epohu, važno je, sutra ćete pričati svojim potomcima…“Bila jednom jedna ikona stila.“