Juče je u Konjicu održan okrugli sto na temu “Ishodi obrazovanja i tržište rada”. O ovako ozbiljnim pitanjima razgovaralo se u gradu koji verovatno postoji još samo na mapi i u srcima onih koji su vezani za njega.  Domicijalno stanovništvo ovde živi od danas do sutra, o budućnosti i ne razmišlja. Ne pamti Konjic, a ni zelena reka da je iko do sada uspeo da tako eminentna imena iz obrazovanja okupi na jednom mestu, kao što je to uradila Visoka škola za turizam i menadžment Konjic. Konjičani i ne znaju da fakultet postoji, a na fakultetu se tako dobre stvari dešavaju. To je usud palanke, koja slavi smrt, a o uspesima ne govori. Baš kao što je govorio i Radomir Konstatinović. No, ništa nije moglo umanjiti ono što se na tom mestu čulo. Obrazovanje, ovako kako se danas organizuje i sprovodi nema svoju budućnost. Taj okoštali sistem je u svetu davno prevaziđen. Društvo diploma nestaje. Traži se znanje i kompetencije. Podaci sa tržišta rada koji govore o velikoj nezaposlenosti, otvaraju mnoga pitanja – odgovornost zbog neusaglašenosti sveta rada i sveta obrazovanja, odgovornost zbog promašenih reformi , motivisanost mladih za obrazovanjem, motivisanost mladih da traže posao, motivisanost mladih da ostanu u svojoj zemlji, koketiranje bivših republika  sa Evropom, medijska manipulacija i mnoga druga pitanja.  Hrvatska kao članica EU govori o globalnim svetskim tokovima u obrazovanju, Srbija na svom putu ka Evropi, trudi se da uhvati  korak sa Evropom, pa i ponešto ulaže u obrazovanje, a BiH razmišlja kako da prekopira finski sistem obrazovanja, misleći da će tako rešiti sve svoje probleme.
Tragična je sudbina Bosne i Hecegovine. Toliko lepa zemlja, a toliko nesretna.  Okruženje nam izmiče, a mi zbog neodgovornih političara zatvaramo se sve više. Bojim se da ovako dobre stvari neće ugledati svetlo dana. Tunel je  jako dug i u njemu konstatno vlada mrak.