Rutina i tradicija – volim i jedno i drugo, i grčevito se borim da oplemenim svoju rutinu i odnos prema tradiciji. Interesantno je kako rutina sa godinama poprima svoju punoću. Ta radost jutarnjeg buđenje i privilegije života koje sam potpuno svesna svakim novim danom je fantastična spoznaja za srećan život. Mogućnost izbora domaće kafe, instant cappuccina ili nes kafa je još jedna u nizu privilegija. Zavisno od izbora idu obavezni dodaci koji napajaju sva čula. Bez obzira na obaveze u toku dana, satnicu koja se upinje da nam diktira život, jutarnji ritual ne dam nikome. Navečer ležem u krevet sa osmehom, radujući se novom jutru i svom ritualu.

Nešto slično je i sa tradicijom. Uživala sam u svim praznicima ovog mjeseca koje sam proslavljala u duhu tradicije. Mirisi istoka i zapada kroz hranu, običaje, muziku i rituale napunili su mi dušu, doneli  smiraj i neku lakoću postojanja. Sve oko mene je poprimilo nove boje i nove mirise. Očuvanjem i negovanjem tradicije Ljubav je u vazduhu, svima dostupna, samo je treba udahnuti. Divno je biti opijen ljubavlju a ne biti zaljubljen.

Sretna sam zbog svojih godina, zrelost donosi darove mudrosti. Sve što nisam razumela, sada razumem i priznajem, žao mi je što sam pružala otpor.  Nabusitost koju mladost nosi kvari lepotu sadržaja. Čula umesto da obradujemo sokovima sočne kruške hranimo ih gorčinom emocija. Ne postoji svest o prolaznosti života i gluposti koja se zove “traćenje vremena”. Traći se vreme u dokazivanju, raspravama, praznim razgovorima, galami, ljutnji i šutnji. Uz sve to idu obavezno i glupava pitanja “jesam li u pravu” i “ko je u pravu”, kao da je važno ko je u pravu, kao da je važno ko je za šta kriv. Za svako nerazumevanje i promašaj traži se razlog u drugome. Toliko toga nebitnog nam je bitno a ono suštinski bitno ne vidimo, patimo od potpunog slepila.

Te godine su baš nekako bedaste. Niko se u njima ne snalazi kako treba, a zapravo u pozadini svih bedastoća je ogromna nesigurnost. Ne snalazimo se sa ulogama koje prihvatamo ili projektujemo, ne umemo da ih iznesemo, a onda se osećamo poraženo. Porazi bude sumnju koja baš nije preko potrebna u ovim izazovnim vremenima.  Za svaku ulogu je potrebno vreme što mladost ne razume. Setim se kada sam i sama govorila “nema vremena, treba to odmah napraviti”, a sada govorim “polako, vreme će pokazati”. I to “polako” i “pomalo” što bi rekla moja Sanja je životna filozofija, a ona se zaista stiče sa godinama.

Da je sreće kao što nije, sve bi bilo bolje da pojmom “tradicija” se nije izmanipulisana javnost. Prodata je priča o tradiciji kroz nacionalizam koji je pa opet prodat u negativnom kontekstu, prodata je priča o tradiciji kroz tvrda krila u verskim zajednicama, opet u negativnom kontekstu, prodata je priča o tradiciji kroz historiju, kao nešto zastarelo i staromodno. A tradicija nam je potrebna više nego ikada. Ona je živa materija, iz nje se uči.

Treba li se podsetiti da su temelji pravne nauke u Rimskom pravu?! Zašto milioni turista godišnje posećuju atinski Akropolj, čuvar brojnih hramova među kojima je nadaleko čuven Partenon posvećen boginji Atini, zaštitnici grada? Kada studente učim retorici pozivam se na najvećeg grčkog govornika Demostena koji je govorio svoje čuvene Filipinke. Ako zagrebemo po umetnosti – Mikelanđelova “Stvaranje Adama” jedna od najprepoznatljivijih slika na svetu koja je jedna od devet prizora na svodu Siktinske kapele u Vatikanu ili Botičelova “Rođenje Venere” ili Da Vinčijeva “Tajna večera” ili Van Gogovi “Suncokreti”, još uvek postoji strahopoštovanje prema ovim delima. Ako se ove vrednosti odbace šta će ostati od umetnosti? 

Kada krenemo na put koristimo karte koje je neko iscrtao, neko je te puteve prešao. Ljude, iskustvo i vrednosti treba sačuvati. A uvek će biti onih koji će nove staze i nove puteve  pronaći, i nove karte iscrtavati.

I za kraj, koji vodi nekom novom početku, citiraću pisca, učitelja, filozofa i glazbenika Gilada Sommera“ Tradicija je poput slojeva piramide ljudske civilizacije, izgrađena od cigli iskustava. Bilo bi mudro uzeti ta iskustva kao temelj za nove slojeve koje naš naraštaj treba izgraditi.”