Ni jučer ni danas,

nešto između.

Ne volim nešto između.

Ne volim „ne znam ni možda“.

Ne volim „vidjet ćemo“.

Ne volim „malo od ovoga pa malo od onoga“

Ne volim život u vakumu privida sreće,

a s druge strane kolaps društva.

Ne volim centre između Istoka i Zapada.

Ne volim kreveljenja i glupiranja,

ljubav na kašičicu,

ljubiti pomalo,

bi i ne bi sexa.

Ne volim marmeladu koja je između voća i džema,

margarin, koji nije ni puter ni kajmak.

Ne volim špricer, ni voda ni vino.

Ne volim bambus, ni cola ni crno vino.

Ne volim sivo i smeđe,

baš je onako nekako između,

ni crno ni bijelo,

ni crveno, ni plavo ni žuto.

Ne volim midi, ono na pola,

između kolena i čuklja,

ne volim polurolke, tri-četvrt rukave,

sve je to opet, između.

Ne volim turbo – folk,

hibridni mutant , ni pop ni folk,

ni za selo ni za grad.

Ne volim turbo-folk,

zlatne kajle i serijske ubice,

šovinizam, nasilje, patrijarhizam i mizoginiju.

Ne volim turbo-folk,

nastao je u međuprostoru,

između starog i „novo normalnog“.

Ne volim TO IZMEĐU, to na pola,

ja sam cijelo.