Volela sam da te slušam,

da prolazim rukom kroz tvoju kosu.

Volela sam kada bi mi rekao ili napisao „takođe“,

to „takođe“ je imalo svoje značenje,

to također je bilo tvoje „Volim te“.

Bio si težak na emocijama,

težak na rečima,

a tako ranjiv i željan ljubavi.

Podizanje zidova ti je išlo od ruke,

a zapravo žudnja i vapaj za nežnošću su bili mnogo jači.

I opet si pogriješio kao toliko puta do sada.

Nema tu emocija, tu stanuje zima,

ona duga i hladna zima.

Plamen  vatre koja te vraća mladosti

zamenjena je običnom svakodnevicom,

komfor je riječ koja te ostavlja u životu.

Molim te, budi jedanput, samo jedanput iskren,

reci joj da je zamena za ljubav.

Ne boj se, razume će.

Istina boli, ali je istina i u njoj stanuje ljubav.

Ljubav o kojoj sanjaš,

dodiri koje sanjaš,

reči koje sanjaš,

tišina koju razumemo samo nas dvoje…

U oblaku tišine su reči ljubavi

rezervirane samo za nas.

Neka te anđeli čuvaju u još jednoj prevari

koja se zove Tvojim životom.